Kako jesti u Parizu a da ne ispadneš turista

1. Doručak nije obrok već ritual

Ako uđeš u kafić u 8 ujutro i naručiš omlet sa slaninom, upravo si se odao.

Parižani doručkuju skromno:

• espresso ili café crème
• kroasan ili tartine sa maslacem i džemom

Ništa više. Ništa „fit“. Doručak se ne fotografiše, ne komentariše i ne razvlači sat vremena.

Ako želiš izgledati kao da znaš šta radiš, stani za šank, popij kafu, izađi.

2. Ručak ima tačno vrijeme (i smisao)

Ručak u Parizu počinje oko 12:30 i završava se prije 14:30. Poslije toga kuhinje se zatvaraju. Nema pregovora.

Ako vidiš natpis formule déjeuner, to je znak da si na pravom mjestu:

• predjelo + glavno jelo

ili

• glavno + desert

po cijeni koja je normalna.

Parižani rijetko naručuju „sve“. Jedno jelo je sasvim dovoljno. Ne jede se do pucanja, nego do zadovoljstva.

3. Voda je besplatna, ako znaš kako da je tražiš

Ovo je klasična turistička greška.

Ako kažeš: Can I have water?

Dobićeš flaširanu i platićeš je.

Ako kažeš: Une carafe d’eau, s’il vous plaît

Dobićeš vodu sa česme, besplatno, i konobar će znati da nisi juče sletio.

4. Ne mijenjaj jelo. Nikad.

U Parizu ne postoji:

• „bez ovoga“
• „malo više onoga“
• „da li može drugačiji sos“

Jelo je zamišljeno kao cjelina. Ako ti ne odgovara, izaberi drugo. Mijenjanje menija je najbrži način da izgubiš simpatije kuhinje.

5. Vino se ne bira po cijeni

Ako pitaš „najjeftinije vino“, dobićeš upravo to i ništa više.

Bolje pitanje je:

Quel vin vous recommandez avec ça?

Čaša vina uz ručak je normalna stvar. Piti vino ne znači piti puno. Znači znati zašto ga piješ.

6. Večera je kasna i spora

Ako večeraš u 18 sati, restoran je pun turista.

Parižani dolaze:

• od 20:00 nadalje
• sjede dugo
• ne žure
• ne traže račun odmah

Večera je društveni događaj, ne tehnička pauza između dvije obaveze.

7. Račun se ne dijeli do u cent

Ovo nije New York.

Ako ste zajedno za stolom, često će jedan platiti, drugi sljedeći put. Precizno dijeljenje računa smatra se nepristojnim.

8. Konobar nije tvoj prijatelj, ali nije ni neprijatelj

U Parizu konobar nije tu da se smije, preporučuje i objašnjava pola sata. On je profesionalac.

Ako si:

• ljubazan
• kratak
• jasan

Dobićeš vrhunsku uslugu. Ako očekuješ small talk i konstantnu pažnju, razočaraćeš se.

9. Brasserie > Instagram restoran

Najbolja mjesta nisu ona sa redom ispred vrata i neonskim natpisima.

Traži:

• brasserie sa starim ogledalima
• male stolove
• jelovnik bez slika
• lokalce za šankom

Ako vidiš da ljudi čitaju novine i jedu bez žurbe, tu sjedi.

10. Najvažnije pravilo: ne trudi se da impresioniraš

Pariz ne voli trud. Voli opuštenu sigurnost.

Jedi jednostavno. Pij polako. Ne pitaj previše. Ne fotografiši svaki tanjir. I zapamti - ako si se izgubio u ukusu i razgovoru, već radiš sve kako treba.