Ploča bez gramofona: Zašto je analogno postalo luksuz

Svaki drugi Amerikanac koji je u posljednjih godinu dana kupio ploču nema na čemu da je pusti. Tako je 2023. saopštila kompanija Luminate, koja prati prodaju muzike: gramofon ima samo polovina nedavnih kupaca vinila, dok među svim slušaocima muzike gramofon ima njih 15 odsto. Cifra je gruba, jer upoređuje nedavne kupce s cijelom populacijom, ali slika je jasna. Istraživanje međunarodne asocijacije IFPI iz 2022. otkrilo je i zašto. Najčešći razlog za kupovinu ploče jeste želja da se muzika fizički posjeduje, a odmah zatim dolazi želja da se ploča gleda. Ritual puštanja muzike na gramofonu takođe je važan, ali nije jedini razlog zbog kojeg ljudi kupuju vinil.

Brojevi koje niko nije očekivao

Američko udruženje diskografa (RIAA) potvrdilo je u martu 2023. da je u 2022. prodato 41,3 miliona vinilnih ploča i 33,4 miliona CD-ova. Ploča je prvi put od 1987. pretekla disk po broju prodatih primjeraka.

Od tada se trend nije smirio. U 2025. prodato je 46,8 miliona ploča, a prihod je prvi put od 1983. prešao milijardu dolara, tačnije dostigao 1,043 milijarde. Bila je to devetnaesta uzastopna godina rasta. Samo jedan album, The Life of a Showgirl Taylor Swift, prodat je na vinilu u oko 1,6 miliona primjeraka. CD-ova je prodato 29,5 miliona, skoro 12 odsto manje nego godinu ranije.

Treba ipak ostati trezven. Vinil čini oko devet odsto američkog tržišta snimljene muzike, čija je ukupna vrijednost dostigla 11,5 milijardi dolara, dok 82 odsto prihoda otpada na streaming. Ploča nije vratila industriju u prošlost; ona je mali i skup kutak u kojem se muzika ponovo pretvara u predmet. Prema podacima RIAA, prosječna veleprodajna vrijednost po primjerku iznosi oko 22 dolara za vinilnu ploču, a oko 11 dolara za CD. To nisu maloprodajne cijene koje plaća kupac, već iznosi koji pokazuju koliko fizički format donosi industriji.

Potražnja je dovela do uskih grla u proizvodnji. Jack White pozivao je velike izdavače da otvore sopstvene fabrike za presovanje ploča, a Metallica je 2023. kupila većinski udio u jednoj takvoj fabrici.

Film: Skupo čekanje

Kompanija čiji je inženjer 1975. napravio prototip digitalnog fotoaparata, a koja je 2012. zatražila zaštitu od povjerilaca prema američkom stečajnom zakonu, priznala je 2022. da ju je potražnja za filmom iznenadila. Pogon za završnu obradu u Rochesteru radio je bez prestanka, a Kodak je zaposlio stotine radnika.

U avgustu 2026. Kodak je prijavio četvrti uzastopni kvartal rasta prihoda: 311 miliona dolara, 18 odsto više nego u istom periodu prethodne godine. Ostvario je i neto dobit od 17 miliona dolara, naspram gubitka od 26 miliona godinu ranije. Rast je prvenstveno dolazio iz poslovanja sa štampom i naprednim materijalima i hemikalijama. Na razgovoru s investitorima direktor je, međutim, posebno istakao obnovljena ulaganja u filmsku traku za filmsku industriju i rast potražnje, navodeći uspjeh velikih produkcija snimljenih na Kodakovu traku.

Za razliku od digitalne fotografije, kod koje dodatni kadar praktično ne košta ništa, film se plaća svakim snimkom. Prema cijenama iz 2026, rolna filma od 36 snimaka, zajedno s razvijanjem i skeniranjem, može koštati od oko 25 do 60 dolara, zavisno od vrste filma i laboratorije. To je približno 70 centi do 1,70 dolara po fotografiji.

Ni aparati nisu jeftini. Pentax je 2024. predstavio model 17, prvi novi filmski aparat te kuće u više od 20 godina, po cijeni od oko 500 dolara. Cijena je izazvala negodovanje jer se stari kompakti mogu naći jeftinije. Samo što ni to nije sasvim tačno: polovni Olympus Stylus Epic, plastični kompakt star više od dvadeset godina, prodaje se za više od 250 dolara.

Telefon koji ne zna ništa, za 799 dolara

Light Phone III, jedan od najpoznatijih minimalističkih telefona, nema internet-pretraživač ni društvene mreže. Ima navigaciju, muziku, podkaste i kameru, a košta 799 dolara, gotovo tri puta više od prethodnog modela, koji je koštao 299 dolara. Za oko 300 dolara manje može se kupiti Pixel 9a, pametni telefon s daleko širim mogućnostima i naprednijim fotografskim funkcijama. Proizvođač Light Phone zamišlja ili kao zamjenu za pametni telefon ili kao dopunu za večeri i vikende.

Brojke su još sitne. Kompanija Light navodi da je kroz više generacija svojih telefona isporučila više od 100.000 uređaja. Švajcarski Punkt, proizvođač minimalističkih telefona, prodaje oko 50.000 uređaja godišnje, što je zanemarljivo prema tržištu pametnih telefona.

HMD, kompanija koja proizvodi telefone pod brendom Nokia, takođe je zabilježila snažan rast prodaje preklopnih modela tokom povratka interesovanja za ovu vrstu uređaja. Popularnost oznake #bringbackflipphones na TikToku bila je jedan od pokazatelja tog trenda. Telefon bez interneta, dakle, vratio se zahvaljujući internetu.

Šta se zapravo plaća

Nijedan od ova tri proizvoda nije nužno bolji od onoga što je zamijenio. Streaming je praktičniji od ploče, digitalna fotografija jeftinija od filma, a pametni telefon moćniji od Light Phonea. Plaća se nešto drugo: trenje. Ploču treba okrenuti na pola albuma, film se ne može pogledati odmah, a telefon od 799 dolara ne dozvoljava da se otvori beskonačni feed.

CD je dobra kontrolna grupa. Nema udobnost streaminga ni ritual ploče, i jedini je među fizičkim muzičkim formatima koji bilježi pad prodaje. To sugeriše da nije stvar u analognom po sebi, nego u tome koliko format traži pažnje.

Digitalno je pobijedilo. Zato analogno sada može da se naplaćuje.

• Piše: Ognjen Tešić / HEDONIST